Борко Никитовић - Живот за своје саборце

Борко Никитовић био је сјајан ученик, изванредан друг, ударник на радним акцијама, победник на такмичењима у знању и спорту, врстан командант Омладинске радне бригаде, узоран син, унук, брат.

‍

Изузетан у свему

‍

У Војну академију Копнене војске отишао је јер се тамо школују будући генерали. Завршио је 1991. године као први у рангу. Најбољи потпоручник распоређен је у најелитнију јединицу тадашње ЈНА, Гардијску бригаду. Пре одласка на ратиште, 30. септембра 1991. године, при последњем сусрету са родитељима и братом, Борко је рекао: „Мој узор је командант Гавриловић и увек ћу командовати као он - војско за мном”.

‍

Живот за саборце

‍

Већ првог октобра рањен је у раме и руку. Неколико дана касније, на свој захтев, вратио се у јединицу и 16-ог октобра 1991. године јуначки погинуо спасавајући рањеног војника. И тако, у 24-ој години, отишао у легенду. За несебично жртвовање и испољену храброст Борко је одликован посмртно Орденом за храброст. На предлог патријарха Павла породица је основала фонд из којег се сваке године награђују најбољи основац, ученик Војне гимназије, питомац, студент Београдског универзитета и Богословије.

‍

"Од ове љубави нико нема веће, ко живот свој положи за пријатеље своје." (Јован, 15-13)

‍