Шефхет Халиловић - Одбрана Београда

Шефхет Халиловић борио се на турској страни против Срба у Кумановској бици.

‍

Одбрана Београда

‍

Тешко рањен пренет је у Београд, где је лечен са осталим српским рањеницима. Није се вратио у Куманово, за Београд га је везала љубав према девојци са Сењака. Већ при првом нападу Аустроугара, Шефхет се пријавио као добровољац за одбрану Београда. На почетку борбе бива рањен, међутим и пре него што се скроз опоравио, враћа се на фронт. Кад је настало страховито бомбардовање Чукарице и Аде Циганлије, кад се свуда рушило, ломило и разносило у прах и пепео, Шефхет је са својим митраљезом на "Победи" чекао наређења, која су брзо стигла. Посада Мале Аде тражи муницију. "Победа" натоварена муницијом хита Малој Ади. Али је већ било касно. Победа" се повукла на Чукарицу, али је Шефхет са осталим друговима скинуо митраљез са чамца па одмах улетео у стрељачки строј у центру Аде. Косио је немачке редове.Непријатељски редови проређени мртвим и рањеним усколебали су се. Шефхет оставља митраљез, скида карабин с леђа, па са три своја друга јуриша на Немце. У киши зрна тога митраљеза изрешетан зрнима пада у наручје својих другова.

‍

Одлазак у вечност

‍

Другови га са сузама гледају, односе га на топчидерску железничку станицу, где један теретни воз прима рањенике. На том месту ранама је подлегао Шефхет Халиловић, који је драговољно дао свој живот за Београд и Србе. На гранатираном Сењаку, његова вереница лежи разнесена као и многи други који су се затекли у оркану свирепог рата.Игром судбине они су умрли у исто време. Вечна слава свим херојима одбране Београда.