Саша Пејановић - Глава за правду и слободу говора

Саша Пејановић - Истински љубитељ правде и истине, заштитник слабијих - и главу за слободу говора.

‍

Омиљен у друшвту

‍

Саша је био јако друштвен и комуникативан и ценио је праве људске вредности без обзира на нацију, веру и политичко опредељење. Због тога су га људи и волели. Увек је био спреман да одбрани слабије, посебно у свом друштву. "Угасили су свијетло, ударали су ме по свим виталним органима, временски дуго, пробали су да ми униште живот, одбијали су ми бубреге... Ударали су ме палицама, пендрецима, чизмама, а онда су ме оставили тако да двадесет шест сати лежим на поду који је био прекривен мокраћом, изметом и влагом. Тих двадесет шест сати нисам спавао јер сам знао да ћу преминути ако заспим. А онда су опет ушли, угасили свијетло, у једну руку батеријска лампа и јак сноп свјетлости, видим и како стављају фантомке, у другу пендрек – нису ме уплашили зато што сам вјерник, као што их се ни сад не бојим, чак су ми још више смјешнији и одвратнији. Они су поново ушли, нисам се бранио, узео сам ову бројаницу и заузео став, након више од педесет шпицева и пендрека по глави, опет сам изгубио свијест.

‍

Покушај убиства

‍

Теретим их за покушај свирепог убиства. Теретим: Мила Ђукановића, Ранка Кривокапића и Веселина Вељовића.Доживио сам тортуту коју не бих доживио ни у једну другу земљу, у Албанију због Косова, да сам направио исту ствар, не бих доживио.Хоћу да напоменем да сам из угледне црногорске породице, из које су сви ишли на свако ратиште, прађед ми је погинуо на Скадар, носиоци смо Обилића медаље, и ја имам свако право да живим у ову земљу као Србин, и да негодујем против срамне одлуке признања Косова. Српски народ није дио прљаве историје која се сад пише.Срећан сам због тога и Богу захвалан, што ја нисам дио њих, иако сам добио батине и овакво мучење, захвалан сам Богу, и ја и моја браћа Срби никад нећемо бит дио њих!"

‍

Вечна слава - Александар Саша Пејановић (1974 - 2011)