Горанци - Наша заборављена браћа

Горанци - "Србин по националности, муслиман по религији, српски језик, српско писмо, призренско тимочки дијалеkт, Горанац по регији." - коментар Елмина на нашој инстграм страници.

‍

Цењени у време српског царства

‍

Према предању, цар Душан јео је само јагњад која је пасла на Гори. У Светоарханђеловској хрисовуљи из 14. века, цар Душан налаже да се Горанцима не наплаћује порез по грлу стоке, већ годишњи по домаћинству, говори о томе колико их је ценио. "Ово наређујем зато што су они највећи љубитељи државе и највернији део мог народа који је вредан и радан, и верују у ово моје и оно Христово царство." - записано је у хрисовуљи.

‍

Комунисти и Горанци

‍

Мало је познато да су Горанци имали презимена на "ић". Одлуком комунистичких власти, 1956. године њихова презимена су промењена чиме је настављена албанизација одобрена од државе. Говоре "нашким" језиком који представља старословенски српски језик, који се некада изучавао на призренској Богословији. Горанци не признају сецесију наше јужне покрајине. Њихов представник у скупштини, гласао је против декларације о Независности 2008. године. Одани су искључиво Србији, коју сматрају својом државом, а предмет су притисака скоро свих околних народа који желе да их присвоје и асимилују. Горанце је захватио процес исламизације тек у 17. веку, који је завршен 1867. године, када умире баба Божана, последња хришћанка коју Горанци спомињу и данас.

Чувене посластичарнице "Пеливан" назив су добиле по презимену првог оснивача фирме - Азира Пеливановића из горанског села Злипоток. Азир је био у служби краља Петра Првог, који је често, према предању, ишао у његову радњу да руча или су му из његове кухиње доносили најбоља јела која су у то време прављена.

‍

Горанци - Наша заборављена браћа.