.png){kind=logo}
Албанска Голгота и "савезници"
.jpg){kind=tracking}
Године 1915. кад је српска восјка познатим страдањима и надчовечанским напорима стигла преко Албаније на Јадранско море и потражила спас од својих савезника, догодило се нешто неочекивано. Помоћи одмах није било, јер је Енглеска била врло далеко, а Француска је имала неки уговор са Италијом, по коме без одобрење Италије није имала право улазити у Јадранско море са својом флотом.
Одсуство помоћи
Италија, као најближи сусед и савезник, није хтела да одмах прискочи у помоћ, са храном и осталим потребама и да стави лађе на расположење остацима изнурене српске војске, како би се превезла на Крф, него је подмукло гледала страдања и смешкала се, као демон, желећи да и последња десетина Срба издахне у ропцу своје грозне судбине, па да удари у хуманитарна осећања и да је пред културним светом привидно оплаче. С тога Српска влада и врховна команда, видећи се у у неописаној нужди и пред очигледном пропашћу, затражи помоћ од племенитог Николаја (Цара руског), изложивши му целокупну ситуацију српске десетковане војске, који по пријему овог извештаја саопшти Француској, да ако не помогне храброј српској војсци без икаквог изговора, да ће одмах закључити мир са Немачком.
Реакција на претњу
На ово саопштење, Француска је одмах послала своје бродове у помоћ Србима и не питајући Италију, нити се обазирући на уговор. Кад је Италија то видела, онда је и она послала неке лађе и почела помагати Французима превоз Срба на Крф. Међутим, могло се јасно видети са каквим срцем и љубаљу, јер док су француски војници скакутали око наших са највећом љубављу и гледали да им учине сваку услугу, дотле су Италијани се бечили на изнемогле Србе, као крава на мртво теле и само гледали шта ће узети за успомену.
Руски цар Николај
Блаженопочивши Николај био је неизмерни пријатељ Срба и српског народа и да није било његове племенитости, сигурно је, да Срби не би доспели у Африку, него би по баровитим обалама Јадранског мора оставили и последњег друга, а ко зна бил било и наше данашње слободе. С тога, нека му је вечна слава и хвала од српског народа.
Руски цар Николај
Блаженопочивши Николај био је неизмерни пријатељ Срба и српског народа и да није било његове племенитости, сигурно је, да Срби не би доспели у Африку, него би по баровитим обалама Јадранског мора оставили и последњег друга, а ко зна бил било и наше данашње слободе. С тога, нека му је вечна слава и хвала од српског народа.
