КАКО СЕ МАРКИЦА СВЕТИО УСТАШАМА?

Ово је прича о Србину Марку Бошковићу – Маркици из Доњих Рујина, који се након смрти жене Анице Црногорац, са којом је имао четири сина, оженио са Маријом Коњикушић са којом је добио још четворо деце, тако да су живели у срећи и радости са својих осморо деце.

Међутим, ето рата. Кренули су расколи и мржње. Други светски рат је на помолу. Маркицин најстарији син одлази на рад у Немачку и Марко остаје да живи са својом децом и женом у миру и весељу.
Уочи усташких покоља, захваљујући поштовању које је Маркица имао и од Срба али и од Хрвата, комшија Хрват, Мате Јурета, одлучи да каже Маркици да се зло спрема и да спашава живу главу.

Бошковићи на гробљу

Схвативши каква се опасност спрема, неопажано се склонио у планину. Тамо је боравио дуже време. Кад су се усташе повукле и кад су Италијани преузели власт од усташа, Марко се вратио са планине. Уместо дома који је до скоро испуњавало весеље осморо деце затекао је ништа. У изгорелој кући, није пронашао никога. Десило се оно што није могао ни да замисли. Мислио је да ће он бити мета а да зло није толико да би дирали невину децу и жену. Међутим, жену и децу, све до једног, поклале су усташе, а у кући је затекао само гусле. Марко је од туге почео по цео дан да извија тужбалицу и тако лечи своје ране.

Мало потом из Немачке вратио се најстарији син Војислав. Већ начети организам туберкулозом, додатно је уништила бол и туга, тако да је после месец дана Марко остао тотално сам. У селу је почело да се
прича да је Марко сметнуо са ума, а њему је на памети било да ли да прекрати муке или да се свети, јер је дознао ко је и на који начин убио целу његову породицу.

Разорена кућа Бошковића

Једног дана се изненада пренуо и схватио да му неће бити лакше ако се свети злом, макар и побио цело село. Окачио је гусле о клин, високо уздигао чело и одлучио да се свети на свој начин.

Одлучио је да се свети животом. У селу је остала Анђа Кисо, удовица, чијег су супруга такође убиле усташе. Понудио јој је да пређе код њега са својом децом, што је она и прихватила, а Марко је са њом на прагу шездесетих година изродио још шесторо деце и свима дао имена деце које је изгубио у покољима.

Поживео је осамдесет и седам година. Дочекао да му стасају деца и да им види срећу и до последњег дана их учио да се зло злом не враћа, а да се мртве главе свете новим, живим главама.

Србин се животом свети!

Вечна слава Марку Бошковићу, Маркици!

Извор: https://jadovno.com/osveta-marka-boskovica/#.YFpgFnVKhQI

Захваљујући доброти аутора, пренесено из књиге:
Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“