Научно недоказане тврдње Албанаца да су најстарији народ на Балкану и да им стога припада велики део овог полуострва, искоришћене су као инструмент великоалбанске политике да планским етничким чишћењем створе своју хомогену државу.

Ове процесе је међу првима уочио и изложио светској јавности један од највећих српских и светских научника, географ Јован Цвијић. Он је својим студиозним и деценијским истраживањима Балкана закључио да су Албанци вођењем једне геноцидне политике према српском народу, нарочито после Берлинског споразума 1878, успели да на самом крају 19. века постану већина на Косову и Метохији.

Они су то постигли захваљујући свакодневном убијању Срба, које су толерисале турске власти. Цвијић процењује да је само у периоду 1878-1912. више од 150 000 Срба напустило Косово и Метохију